Multipla skleroza je bolest od koje u svetu boluje preko dva miliona ljudi, dok je u Srbiji broj obolelih veći od 7.000. Ovo hronično oboljenje najčešći je uzrok invalidnosti koji pogađa radno sposobno stanovništvo, te predstavlja problem koji treba da brine celokupno društvo, a ne samo obolelog i njegovu porodicu. Bolest se može javiti u bilo kojoj dobi života, ali se najčešće javlja u trećoj ili četvrtoj deceniji. Oko 2-5% obolelih prve simptome bolesti ima pre 18. godine, ali oni najčešće ostaju neprepoznati.

Šta je multipla skleroza?

Osnovna patološka karakteristika multiple skleroze (MS) je gubitak mijelina, nervnog omotača koji obavija nervna vlakna poput izolatora oko strujnog kabla. Ova ovojnica zadužena je za ubrzavanje prenosa nervnih impulsa, tako da usled njene destrukcije, dolazi do usporavanja ili potpunog prekida prenosa nervnih impulsa što se manifestuje određenim neurološkim smetnjama, deficitima, ispadima.

Na osnovu kojih simptoma treba posumnjati na multiplu sklerozu?

Rani simptomi i znaci bolesti su obično blagi i kratko traju i obolela osoba im najčešće u početku ne pridaje značaj, niti traži medicinsku pomoć. Vrlo često, tek nakon drugog ili nekog od narednih ataka bolesti, lekar od bolesnika saznaje da je pacijent i ranije imao tipične početne simptome koji su nestali nakon nekoliko dana. Neki od simptoma koji mogu ukazati na početak bolesti su:

• Poremećaj vida

Vrlo često, jedna od prvih manifestacija, može da bude poremećaj vida, pojava duplih slika, zamagljenje vida, bol koji se pojačava pri pokretima očne jabučice. Navedeni simptomi nastaju kao posledica zapaljenja vidnog živca i ovi simptomi se ne mogu popraviti nošenjem naočara, te je odlazak oftalmologu uzaludan.

• Poremećaj mokrenja

Smetnje sa mokrenjem nisu retka pojava kod obolelih i karakterišu se nemogućnošću da se mokrenje započne ili preteranim nagonom za mokrenjem, sve do nesposobnosti da se pražnjenje bešike uopšte kontroliše (inkontinencija urina).

• Neurološke tegobe

Parestezije su poremećaji osećaja u vidu žmaraca, oduzetosti ili utrnulosti na jednom ili više mesta. Oboleli ima osećaj kao da su mu udovi ili zglobovi uspavani ili kao da imaju čvrst zavoj oko kolena ili debelu rukavicu na šaci. Može se javiti i osećaj kao kada se kod zubara dobije lokalna anestezija, pa izostane osteljivost jezika, usana ili obraza, što može biti razlog karakterističnog govora koji se kod obolelih može javiti. Ataksija je nesigurnost pri hodu; oboleli posrće, klecaju mu kolena, pada, otežano podiže stopala, zastaje na najmanjim neravninama i ima osećaj kao da su mu udovi od betona ili olova.