Autoimune bolesti

Danas postoji blizu 100 različitih bolesti koje se kvalifikuju kao autoimune bolesti. Od njih boluje čak 5-7 % čitave svetske populacije. Ove bolesti se obično pojavljuju bez ikakvog upozorenja i karakterišu se poremećajem imunskog sistema koji se može manifestovati u vidu blagih alergijskih reakcija, ali u nekim slučajevima, može dovesti i do teških imunoloških bolesti koje ometaju normalno funkcionisanje čoveka, nekada dovodeći i do trajne nesposobnosti i invaliditeta kod obolelog. Neke od najčešćih autoimunih bolesti su: reumatoidni artritis, sistemski lupus, Hašimoto tireoiditis, psorijaza, multipla skleroza, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, diabetes mellitus tip 1, celijakija, amiotrofična lateralna skleroza, mijastenija gravis, vitiligo i mnoge druge.

Još uvek je nedovoljno razjašnjeno zašto do razvoja autoimunih bolesti uopšte dolazi, šta je to što tera imunološki sistem da sopstvene strukture organizma detektuje kao strane, odakle dolaze ta „podivljala“ antitela i šta je to što dovodi do kolapsa imunog sistema u celini. Većina sredstava klasične medicine su usmerena na ublažavanje simptoma autoimunih bolesti i nijedno od tih sredstava ne daje trajno rešenje za obolelog. Poseban problem u tretmanu autoimunih oboljenja predstavlja dugotrajna primena lekova iz grupe kortikosteroida, antimalarika, citostatika, metotreksata… Ovakav pristup obolelom donosi niz neželjenih reakcija usled izrazite toksičnosti pojedinih lekova koji se u terapiji koriste, pa tako nije retka pojava da se kod obolelog kao posledica dugotrajne primene metotreksata, kao vida terapije reumatoidnog artritisa, javi toksični hepatitis. Takođe tu su i brojna neželjena, prateća dejstva, posebno kod terapije pronizonom: gojaznost, osteoporoza, smanjeno lučenje hormona rasta, dijabetes, visok krvni pritisak, poremećaj sna, depresija.

Todoxinovi preparati deluju na planu stabilizacije metaboličkih puteva, uravnoteženja nervnog i hormonskog sistema, kao i modulacije (finog podešavanja) imunološkog sistema. Pogrešna su predubeđenja pojedinih lekara da se kod autoimunih oboljenja ne sme „raditi“ na polju imuniteta. To mnoge pacijente dovodi u zabludu, te oni nisu sasvim sigurni da li smeju koristiti preparate za jačanje imuniteta ukoliko boluju od autoimunih bolesti. Oboleli od autoimunih bolesti koji su zahvaljujući primeni kompletnog programa Todoxinovih preparata tokom dužeg vremenskog perioda, uspeli da savladuju tegobe i da se konačno oslobode potrebe da primenjuju kortikosteroide, metotreksat ili druge agresivne lekove, su tu, da svojim iskustvima i svedočenjima razuvere sve koji misle da biljke nisu od pomoći. Osim toga, za sprečavanje nastanka i usporavanje progresije autoimunih bolesti je važan stabilan i jak imunološki sistem, budući da je često njihov okidač neka pritajena virusna, bakterijska ili neka druga infekcija.