KO HOĆE ZDRAVLJE DA ČUVA, MORA ZDRAVO I DA KUVA!

Zdrav život postao je opsesija. Da bi zdravlje sačuvali, treba poći od onoga što jedemo. Treba prosto stvoriti zdrave navike u ishrani. Treba stvoriti zdravu kuhinju. Loša ishrana okidač je I inicijator mnogih oboljenja, poput arterioskleroze, povišenog pritiska, dijabetesa, pa čak I kancera.

U današnje vreme zdravo živeti i zdravo se hraniti znači prilagoditi život i hranu potrebama svog organizma. Da bi ishrana savremenog čoveka bila u službi njegovog zdravlja treba, pre svega, uvesti smanjivanje obroka tj. ne jesti mnogo. Neko ko je već navikao da jede mnogo, ne može najednaput da prekine tu svoju potrebu, ali bi trebalo da se disciplinuje. Ta samodisciplina bi podrazumevala svakodnevno smanjivanje porcija za male količine, dok se ne dođe do idealnog unosa namirnica, podeljeno na tačno određene obroke, shodno dnevnim opterećenjima.

Hrana je neophodna svakom živom biću da bi živelo i da bi se razvijalo. Svaki živi stvor uzima iz prirode ono što mu je Bog odredio i hrani se time onako kako ga nalazi u prirodi. Jedino čovek nije zadovoljan onim što nađe u prirodi, već tu hranu prerađuje i obrađuje na bezbroj maštovitih načina i koristi je ne samo za održavanje života, već i za uživanje. Čovek je jedino živo biće koje od hrane ume da napravi svog neprijatelja. Hrana mu služi ne samo za održavanje zdravlja, nego i za razvijanje bolesti – ne samo za održavanje života, već i za ubrzavanje dolaska smrti! Uzrok tome je češće neznanje, a ne toliko halapljivost.

U današnje vreme, zbog problema opšte zagađenosti, ljudi se iz straha sve više odriču konzumiranja integralne sirove hrane i unošenja neophodnih sastojaka u prvobitnom, najboljem obliku. Kao zamena za zagađene namirnice, uzimaju se veštački preparati u prahu, tabletama… Te blede kopije prirodnih namirnica zavaravaju organizam i samo doprinose razvijanju njegove nesposobnosti da ono što je vredno odvoji od bezvrednog, često i štetnog. Ishrana jednog čoveka nije potpuna bez mesa, ali ono je u današnje vreme više otrov nego hrana. Radi bržeg sticanja zarade, farmeri hrane živinu koncentratima koji obiluju kortikosteroidima, hormonima, antibioticima isteklog roka, proizvodeći uhranjene i na oko lepe, ali bolesne primerke stoke i živine. Zato sva mlada mesa, poput piletine, ćuretine, prasetine treba izbegavati u širokom krugu, jer imate pile koje za mesec dana stigne na klanje, u mesaru, pa na Vašu trpezu. To ne može biti ni prirodno ni zdravo. Važno je birati starija mesa, svinjetinu, govedinu, ovčetinu, jer te životinje žive duže i stignu za vreme svog života da iz organizma izbace sve one loše materije koje su ishranom unele.

I na kraju, za jelo treba ostaviti dovoljno vremena – kod pripreme polako pirjaniti, sveže voće I povrće dobro oprati, jesti polako, hranu temeljno žvakati. Ljudi danas sve manje žvaću. Grupe stanovništva čija se ishrana najviše odvojila od prirodne i koje najmanje žvaću imaju nalošije zube. Više od 95% Amerikanaca ima kvarne zube kada odrastu. Kvarenje zuba najčešće je oboljenje u SAD, češće nego grip. Nedovoljno žvakanja jeste akumulativna devijacija: genima stiže informacija da zubi nisu više tako potrebni i zato su, iz generacije u generaciju, sve slabiji.