Učestalost alergija u svetu je u ozbiljnom porastu u poslednjih nekoliko decenija, te se slobodno može govoriti o alergijama kao vidu moderne epidemije. To potvrđuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije koji govore da stotine miliona osoba u svetu pati od alergijskog rinitisa, dok oko 300 miliona osoba boluje od alergijske astme i taj broj je u konstantnom porastu. Pored sezonskih alergija, sve veći broj osoba preosetljiv je na alergene iz okoline koji su prisutni tokom čitave godine i koje je skoro nemoguće izbeći.

Šta je alergija i kako se manifestuje?

Alergija je izmenjeno stanje imunoreaktivnosti pod kojom se podrazumeva preosetljivost na određene, obično neškodljive, materije i supstance (klice, hrana, čestice iz vazduha…). Postoji gotovo bezbroj vrsta alergija prema vrsti alergena koji do reakcije dovode: alergija na hranu, alergija na određenu grupu lekova, alergija na polen, alergija na kućnu prašinu, alergija na hladnoću… Alergijske manifestacije mogu biti manje opasne u vidu alergijskog rinitisa, alergijskog konjunktivitisa, kožnih manifestacija (urtikarija, ekcematozni dermatitis, atopijski dermatitis), tegoba od strane gastrointestinalnog trakta. Bronhoopstrukcije koje se viđaju kod alergijske astme mogu ugroziti život osobe, a posebno dramatične su anafilaktičke reakcije (teške alergijske reakcije koje se mogu završiti smrtnim ishodom).

Da li smo alergični zato što smo preterano čisti?

Interesantna je teorija koja govori u prilog tome da savremeni način preteranog sprovođenje higijene dovodi do preosetljivosti imunskog sistema na alergene koji su ranije bili potpuno neškodljivi. Nije redak primer da kada igračka padne na pod, majka ne dozvoljava detetu da nastavi da se igra tom igračkom, sve dok igračka ne prođe kompletan postupak dezinfekcije. Na taj način se sprečava prvi kontakt deteta sa potencijalnim alergenima iz spoljne sredine. Odgajajući dete u „sterilnoj“ sredini, majke izlažu decu većoj mogućnosti da kasnije budu alergična na faktore iz spoljne sredine. Drugo, preterana primena vlažnih maramica, šampona, gelova za pranje, isparavanje i udisanje tih supstanci može doprineti kasnijem nastanku alergijskih manifestacija.

Najjači adut u borbi protiv alergija je energično jačanje imunobiološkog sistema, pomoću hrane i biljaka. Organizam valja osposobiti da pruži odgovarajuću imunu reakciju na svaki naredni napad alergena.