Ljudi su zaboravili suštinu pravoslavnog posta. Iako post postoji iz drevnih vremena, on nikad ne može da zastari. On je uvek potreban, i jedini za sada, poznati duševni lek. Pravoslavni post je jasan. Pravila postoje neizmenjeno, a da se menja treba čovek.

Današnji čovek živi u svetu koji je grubo odvojen od crkve, od predanja onih od koji smo i pred koje ćemo jednog dana neumitno stati i račun im podneti. Obično se Bogu okrenemo tek onda kada nam je teško, kada se razbolimo i kada shvatimo da smo u tunelu. Jedan od glavnih uzroka oboljevanja među našim narodom jeste loša ishrana. Jedenje s nogu, brza hrana, običaj prazničnog prežderavanja samo su neki od inicijatora bolesti. Posna hrana može da deluje predupređujuće, tako što sprečava nastanak oboljenja čiji je uzrok neodgovarajuća ishrana. Za neke bolesti, posna hrana može biti jedini celishodan način lečenja uzroka. Sa biološke strane posmatrano, post treba da ima dejstvo operacije bez noža. Što je čovek stariji, naslage, štetni produkti metabolizma (višak belančevina, vode, kiselina i otrova) postaju sve veće i usporavaju promet važnih materija između kapilara, nervnih ćelija i i ćelija organa. To može biti uzrok nastanka hroničnih zapaljenja zglobova, tkiva i krvnih sudova, a stvaraju se i povoljni uslovi za nastanak i rast tumora.

Post u pravilnim razmacima, kakav je pravoslavni, omogućuje da se snaga organizma koristi „domaćinski“ i osnažuje odbranu tela. Post je, zbog svega navedenog, dokazano delotvoran kod prekomerne telesne težine, reumatskih oboljenja, degenerativnih oboljenja zglobova, povišenog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova, povišenih vrednosti masnoća u krvi, alergija, dijabetesa tipa 2 (staračkog dijabetesa), gihta i kožnih bolesti. Takođe je korist od posta sigurna i za obolele od raka, pošto se ćelije tumora hrane belančevinama životinjskog porekla. Niko ne kaže da post zamenjuje lečenje i da treba da se odreknemo stručne pomoći lekara. Ali, istina je da je ishrana u skladu se pravilima pravoslavnog posta svakome donela samo dobro. Duševno stanje čoveka se poboljšava kada doživi da može sebe da zauzdava jedno određeno vreme. Verujući duhovnu sigurnost održavaju pojačanom molitvom, te mnoge tegobe nestaju.

Nije post samo oružje u borbi protiv demona, niti samoobuzdavanje u ishrani. Zalazi se postom i u oblast morala, jer je post uzdržavanje od grešnih misli i rđavih dela. Lako je postiti u okruženju bez iskušenja koja nameće okolina. Smisao posta i jeste da se čovek u međusobnom odnosu sa svojom svakodnevnom okolinom odvaži, da se odupre iskušenjima i da druge, ako je mogućno, uputi na pravi put jačanja duše i tela. Post je čišćenje duha, duše i tela, te vraćanje na put kojim možemo da se barem približimo cilju. Vraćanje Bogu, ali ne samo jedne osamljene jedinke, već i njenih bližnjih. Post nije kazna, već radost kada se pobede iskušenja i ojača svoja volja. Odbiti iskušenja svesno, vrhovni je dokaz slobode čoveka kao slovesnog i bogolikog bića. Čuvajući se da i u samom postu ne pređe granicu neumerenog ugađanja stomaku, pravolsavni čovek, naročito onaj sklon asketizmu, često upada u drugu krajnost – potpuno odricanje potrebe za ukusom. Međutim, posna hrana nije bolnička hrana. Trud oko kuvanja zahvalnost je Bogu za dobra koja nam je dao. Umešnost pripremanja jela jedan je od talenata koje nam je Bog dao i ostavio da njima slobodno raspolažemo – na propast ili na spasenje duše i tela.

Pravoslavni veruju u večni život u Carstvu nebeskom, za šta se i pripremaju. Na Zemlji smo, međutim, neponovljiva, jedinstvena bića, sazdana prema Božjem uzoru. Duša se nalazi u telu, i kada nastupi smrt, duša će napustiti telo. To telo treba da bude zdravo i snažno, jer mi nismo stvoreni da bismo životarili, već živeli punim životom i disali punim plućima. Nije isto biti živ i živeti. Ljubiti bližnjega svog kao samog sebe ne znači samo osećanje, već i sposobnost da se, ako treba, stane na crtu i bližnji odbrani od telesne sile koja ga napada. Ta odbrana neće biti moguća ako je telo nezdravo i propalo. Dužni smo da čuvamo svoje telo koliko možemo, jer nismo ga kupili, već dobili prema Božjem promislu. Nemamo pravo da takvo nešto upropaštavamo nestručnim i nesavesnim rukovanjem i da prihvatamo načine ishrane koji menjaju veru, kada već imamo svoje, utvrđeno Svetim predanjem i potvrđeno probom vremena kao korisno i spasonosno.