Astma je najučestalije hronično oboljenje u dece i može značajno da remeti aktivnost i razvoj obolelog deteta. U svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi, a stručnjaci ukazuju da broj obolelih, posebno među decom, u poslednjoj deceniji naglo raste. U Srbiji svako sedmo školsko dete ima neki oblik astme, a pojačano zagađenje vazduha, naročito zimi, pogoršava stanje obolelih.

Borba protiv astme je prilično beznadežna, ukoliko pristup nije sveobuhvatan. Osnovna podloga za razvoj i nastanak astme u velikom broju slučajeva je psihogena, a toj komponenti astme se retko i nedovoljno pridaje značaj. Jedna od prvih stvari na koje treba gledati kad se dete razboli od astme, jeste zašto se dete razbolelo. Vrlo često nema vidljivih uzroka oboljevanja. Međutim, kada se pažljivije posmatra, otkrivaju se uzroci koji na prvi mah izgledaju potpuno bezazleno, ali su zapravo veoma ozbiljni. Uvek je bitno naći uzročnika astme u detetovom okruženju, kući ili sredini u kojoj provodi dan.  U porodici koja je srećna i u kojoj sve dobro funkcioniše, dešava se da se tata i mama vrlo bezazleno svađaju, ali da to dete doživljava kao strašnu traumu i da pokušava da skrene pažnju na sebe upravo simptomima astmatičnog napada. Možda dete ne želi da ide u obdanište, možda ne želi ženu koja ga čuva, možda mu nedostaje otac ili mu nedostaje majka, možda mu nedostaje ljubav, možda se oseća ugroženo, uplašeno.  Možda se dete boji da spava samo u sobi, možda se boji mraka, ali ono u svakom slučaju hoće da skrene na sebe pažnju, hoće da promeni svoj status, nije zadovoljno. Ali treba sa roditeljima prvo razgovarati i tražiti od njih da se dobro zamisle i da dobro razmisle čime je dete nezadovoljno, šta je to što detetu smeta, pa ono beži u bolest.

Pominjemo ovde posebno decu, jer u njih napadi astme mogu da imaju ozbiljne posledice, ali ništa manje nije važno ni psihičko stanje odraslih. Svako lečenje astme kod dece i kod odraslih, treba početi definisanjem uzroka zbog kog je astma nastala. Svaki astmatičar mora da shvati zašto ima astmu i da otkloni uzroke ako može, a ako ne može da ih otkloni, da nađe načina da se s tim pomiri. Ako je dete u takvoj situaciji da ne može da se iskoreni uzrok koji je doveo do pojave astme kod njega, mora da se nađe način da mu se pomogne, da prevaziđe, da pristane da prevaziđe, da ne ucenjuje više roditelje astmom. A to je onda jedan začarani krug, labilno dete će posle da ucenjuje i kad prođe taj problem, isceniraće svašta, postaće bolesno dete koje će sve na svetu da dobije zbog astme, zato što kašlje i zato što se guši. Samo ako se psihogeni uzrok potpuno eliminiše,  astma je izlečiva bolest. I upravo ta eliminacija psihogenog uzroka je najteža.

Drugo, za astmu je veoma važno da se oboleli ne izlažu materijama koje mogu da izazovu napad i pogoršaju stanje. U kući astmatičnog deteta, apsolutno mora da bude zabranjen duvan, naročito roditeljski, dete treba da boravi u manje zagađenim naseljima, izbegava šetnje gradskim asfaltom,  jer je zagađenje pri dnu najstrašnije, najveće, ne treba ga izlagati udisanju izduvnih gasova automobila. I sam svež vazduh nije siguran jer svega i svačega ima u tom vazduhu. Treba ga čuvati od prašine, treba kuću maksimalno držati čistom, prašinu uklanjati, parazite iz kreveta – grinje, paziti na stare knjige, biblioteke u kojima može svašta da bude alergen za astmu. Mogu da budu osetljivi na domaće ljubimce, na njihovu dlaku, ali i ne moraju.

Astma i bronhitisi imaju u sebi važan činilac oslabljenog imuniteta. Ta slabost utiče s jedne strane na pojačanu osetljivost na alergene i izaziva reakcije koje su jače od uobičajenih, a sa druge strane, organizam nije u stanju da se izbori sa virusnim i bakterijskim patogenima. Zbog toga je neizostavni deo tretmana astme primena preparata TODoXIN®, radi podizanja opšteg tonusa organizma, poboljšanja metabolizma i podizanja odbrambenih snaga, ne klasičnog imuniteta, već onog inicijalnog imuniteta koji se dobija od majke, odmah po rođenju i koji pruža najbolju zaštitu u prvih 6-9 meseci.